Budimpešta putovanje 2026.

Budimpešta, izgrađen 1873. godine od Budima, Obudima i Pešte, na tlu gde je nekada bilo Panonsko more, leži na Dunavu, podeljena na dva dela: Budim i Peštu. Budim je stariji, sa uskim ulicama i pogledom na reku. Pešta je ravna, otvorena i užurbana. Grad se lako razume čim ga pređeš mostom. Sve što je s jedne strane mirno, s druge je živo.

Ovaj velelepni glavni grad Mađarske danas broji oko dva miliona stanovnika i mesto u kojem prošlost nije odvojena od svakodnevnog života. Stare zgrade, termalne banje i tramvaji i dalje čine njegovu osnovu. Dakle, kada ti je u planu Budimpešta putovanje bi trebalo da bude dovoljno sporo da zaista vidiš grad ne samo kroz znamenitosti, već i kroz ono što se dešava između njih.

Šta videti u Budimpešti

Kada je u pitanju Budimpešta znamenitosti ovde ima na pretek. Parlament na obali Dunava dominira gradom. Njegova fasada od kamena i stotine tornjeva najbolje izgledaju iz daljine, posebno uveče, kada se odražavaju u reci. U blizini je Bazilika Svetog Ištvana, najviša crkva u gradu, čija kupola pruža pogled na krovove Pešte i obale Dunava.

S druge strane reke, Budimski dvorac otkriva staru prestonicu. U njegovim dvorištima danas su muzeji i galerije, ali i mali prolazi koji vode do terasa s pogledom na Peštu. Ispod dvorca se nalaze podzemni prolazi koji su nekada služili kao skloništa i zatvori, a danas se mogu obići kao deo ture kroz podzemni Budim.

Ribarska tvrđava izgleda kao bajka. Sa njenih terasa vidi se Dunav, mostovi i duga linija Pešte. Na samo nekoliko minuta odatle je Crkva Matije, prepoznatljiva po šarenom krovu od emajliranih pločica i gotičkim tornjevima, koja je centralna tačka starog Budima. Mesto je tiho ujutru, pre nego što stignu grupe turista, i tada se najjasnije oseća sklad između starog grada i reke.

Ko želi tišinu, treba da ode na Gelerovo brdo. Put do vrha nije dug, a panorama Dunava i mostova pokazuje grad u celini. U podnožju se nalazi banja Geler, poznata po mozaicima i vodi koja dolazi direktno iz termalnih izvora. Termalne banje u Budimpešti su deo svakodnevnog života. U njima se stvarno vidi grad bez turizma.

Kada padne mrak, Dunav postaje glavni prizor. Most Slobode i Lančani most povezuju obale, a šetnja uz reku pokazuje zašto Budimpešta ima mir koji retko koji veliki grad zadržava.

Izlet u Budimpeštu

Ako dolaziš samo na jedan ili dva dana, grad može da ti deluje prevelik da bi ga obišao za tako kratko vreme. Ipak, izlet u Budimpeštu može da ima smisla ako ga usmeriš na doživljaj, a ne na broj znamenitosti. 

Najbolje je da kreneš rano ujutru, da stigneš pre gužve i prvo obiđeš Peštu. Šetnja od Bazilike Svetog Ištvana do Dunava prolazi kroz ulice s radnjama, kafićima i pijacama koje već tada rade punom parom.

Popodne je vreme za Budim. Uspon do tvrđave nije dug, ali pruža najbolji pogled na grad. Ako ostaneš do zalaska sunca, vidi se kako se svetla mostova pale jedno po jedno, i to je trenutak koji ne traži reči ni objašnjenja.

U povratku možeš da svratiš u neku od banja. Sečenji i Geler su najpoznatije, ali svaka na svoj način. Tu ljudi dolaze posle posla, sede u vodi i razgovaraju. To je najbolji način da se doživi Budimpešta bez žurbe.

Manje poznate rute Budimpešte

Budimpešta se najbolje upoznaje kad se skrene s glavnih ulica. U devetom okrugu, oko ulice Ráday, nalaze se bistroi i barovi koje posećuju lokalci. Cene su niže, a hrana autentičnija nego u centru. 

Osmi okrug, nekada zanemaren, danas je prostor mladih umetnika i studenata. U njemu su male galerije, antikvarnice i knjižare koje rade do kasno uveče.

Ako te zanima arhitektura, možeš obići četvrti oko ulice Andrássy. Tamo su sačuvane vile iz XIX veka, fasade u secesijskom stilu i nekoliko muzeja koji nisu deo turističkih ruta. Blizu je i gradski park Városliget, mirniji od obale Dunava i dobar za popodnevni predah.

Margitino ostrvo je posebna celina. Do njega se dolazi mostom, a na njemu su parkovi, pešačke staze i otvoreni bazeni. U letnjim mesecima održavaju se koncerti, a uveče je jedno od retkih mesta gde se Budimpešta utiša.

Šta probati u Budimpešti

U Budimpešti se sve vrti oko začina, mesa i toplih jela. Najpoznatiji je gulaš: gust, začinjen i poslužen s domaćim hlebom. Jede se u restoranima, ali i u malim gostionicama gde paprika određuje ukus svega.

Tu su i punjene palačinke hortobágyi, koje se služe sa sosom od pavlake i paprike, i riblja čorba halászlé, tradicionalno kuvana na obali Dunava. Ako voliš uličnu hranu, probaj langoš, testo prženo u ulju, premazano pavlakom, sirom ili belim lukom. Sličan je onom koji se pravi u Vojvodini, ali tanji, masniji i sa više začina.

Za desert uzmi doboš tortu sa slojevima karamelizovanog šećera ili kürtőskalács, kod nas poznat i kao dimnjak kolač. Peče se na otvorenom plamenu, valja u šećer, kakao, orahe ili cimet, i prodaje na ulici dok je još topao. Uz sve to ide vino iz Egera ili tokaj iz severne Mađarske, prisutno u svakoj vinoteci u gradu.

Hrana u Budimpešti nije sporedna stvar na putovanju. Kroz nju se vidi karakter grada.

Kada je najbolje vreme za putovanje u Budimpeštu

Budimpešta se može obići tokom cele godine, ali svako godišnje doba pokazuje grad na drugačiji način. 

Proleće i rana jesen su najbolji periodi za putovanje u Budimpeštu. Tada su dani dugi, temperatura prijatna i grad nije prepun turista. U to vreme možeš peške da obiđeš većinu znamenitosti, a večeri su dovoljno blage za sedenje uz reku ili u dvorištima starih zgrada.

Leti je grad živ i bučan. Otvoreni bazeni, koncerti i barovi uz Dunav privlače mlađu publiku. Ako dolaziš organizovano, Budimpešta autobusom je praktičan izbor. Put traje nekoliko sati i vodi direktno u centar. Ulazak u grad preko mostova ostavlja snažan prvi utisak, posebno noću.

Zima donosi drugačiju sliku. Kada krene Advent Budimpešta postaje jedno od najlepših mesta u regionu. Trgovi su puni božićnih pijaca, mirisa kuvanog vina i toplih kolača, a u termalnim banjama je toplo i mirno. Kada se u tom periodu poseti Budimpešta smeštaj blizu centra je najbolji izbor, jer se sve može obići bez dugog zadržavanja na hladnoći.